(Ovo su dva pisma čitalaca koje "Vreme" nije objavilo. Pretpostavljam da ih je bilo još i da je cenzor, ime mu nećemo pominjati, savesno obavio svoj posao. Pozivam i druge čitaoce da mi, ako mogu, dostave svoja pisma.)
PRVO PISMO
Vidosavu Stevanoviću, sasvim sigurno, nije potreban advokat i odbrana. Ali, pročitavši ovaj tekst, morao sam da reagujem. Moram sam da zapitam kolege iz Vremena, a pre svega sebe: zar će se, gospodo draga, od danas ovako voditi rasprava? Ovo pisanje, reagovanje, da ne kažem bulažnjenje gospodina Koprivice, jeste primer svima onima koji drže do sebe, pa još sebi laskaju da su intelektualna elita, primer, dakle, kako ne treba pisati. Jer, mnogi su se, verujem, zapitali može li niže, podlije, pokvarenije... Umesto argumenata usledilo je obilje uvreda, kleveta i mržnje koja se, takoreći, može “videti” između redova. I otkud se baš Božo Koprivica našao pozvanim da brani Kiša, pa još na ovako prostački način. Ovo, definitivno, ne govori ništa o gospodinu Stevanoviću, već jedino i samo o Koprivici. Je l’ ovo bio način da dotični podseti javnost da je tu? Jer, za tu personu je čula samo bliža i dalja rodbina, a i mi ostali, koji smo znali za njega, u međuvremenu smo zaboravili da postoji. Kad ono – vratio se Božo, i to na najprimitivniji mogući način.
No, u celoj priči nejasni su razlozi zbog kojih se “Vreme” uključilo u ovu pljuvačinu. Ne želim, pak, da verujem da je sve ovo bilo planirano, ali kad je Stevanović u pitanju, sve je moguće i ne bi bio prvi put.
Ako nekada neko bude svodio račune “Vremena”, ovaj tekst će ući, možda i pobediti, u najuži izbor za najogavniji tekst koji je objavljen u “Vremenu”. Jer etikete “gnjida”, “hulja”, “smrad”, “lešinar”, “fukara”, “gad” prerastao je čak i “Kurir”. Neka “Vremenu” služi na čast, ali zaista mu nije bilo potrebno spuštanje na bulevarski, palanački, nivo.
Inače, zanimljivo, pre desetak dana Stevanovića je na bedan način potkačio i Dobrica Ćosić u svojoj novoj knjizi. Danas je to Božo Koprivica... Nadam se da će Stevanović dostojanstveno, kao i do sada, podneti i ovo. Nije prvi, a ni poslednji, put da prolazi kroz ovo!
Boban Karović
student novinarstva na Fakultetu političkih nauka
DRUGO PISMO
Poštovani gospodine Žarkoviću,
vezano za paškvilu o knjizi „Dnevnik samoće“, objavljenu u broju 1067 na čitavih 6 (!!!) strana (10%) Vašeg časopisa „VREME“, sretoh juče u „Idei“ Danila Kiša i pitah ga da li ju je pročitao. „Jesam“ - reče – „Božo očigledno opet ne pije lekove i nema para. Nego, kad smo se već sreli, ponesi Vidosavu ovu flašu crnog vina, znam da voli, ti ćeš ga pre videti. I pitaj, molim te, Žareta kad se sretnete - zašto je ono objavio. Nedostojno bilo koje novine, pogotovo njegove.“
Eto, obećao sam, pa pitam: Zbog čega ste, gospodine Žarkoviću, i vođeni kojim profesionalnim, etičkim i informativnim principima objavili onakav sramotan tekst?
Danilo i ja bismo voleli da znamo, a možda i još poneko.
Srđan Paunović
čitalac od prvog broja
No comments:
Post a Comment