Search This Blog

Thursday, June 16, 2011

Nacrt programa „ŠUMADIJSKOG POKRETA“





(Ovaj tekst je napisan marta meseca 1993. godine. Ostavio sam ga prijateljima pre nego što sam pošao za Pariz. Ovde se prvi put objavljuje integralno. Nalazi se i u Prilozima monografije „Vidosav“ koja će uskoro izaći iz štampe.)


Oblast Šumadija je geografski centar Srbije. Po našem mišljenju, ona je ekonomski, kulturno i politički najvažnija oblast Srbije, njeno istorijsko jezgro, osnovica njenog trajanja kao države. Bez Šumadije nema Srbije i obratno.
Međutim, danas Šumadija nije ni ekonomski ni kulturni ni politički centar Srbije. Sticajem okolnosti, ona je svedena na jednu bezobličnu oblast bez identiteta i bez svesti o sebi koja se koristi samo za eksploataciju prirodnih i bioloških resursa, koja nema nikakvog uticaja na vlast i raspodelu nacionalnog dohotka.
Drugim rečima, Šumadija plača sve tuđe račune, a sve manje može i svoje; ne stvara politiku, a trpi sve njene promašaje; ne administrira, ali biva administrirana; pomaže druge, a sama biva sve usamljenija; stiče, ali ima sve manje. To stanje je i nepodnošljivo i nepravedno; to stanje je neposredan uzrok nazadovanju Šumadije i osećanju istorijskog beznađa koje se širi medu Šumadincima.

Danas Šumadija nezaustavljivo siromasi i propada. Svaka naučna analiza pokazala bi čak i gore stanje nego nekoliko ovlašnih impresija koje slede. Industrija je u kolapsu, fabrike ne rade, desetine hiljada radnika su na prinudnom odmoru. Poljoprivreda se takođe ruši, postojeća proizvodnja hrane jedva da je dovoljna za održavanje golog života. Privatni sektor je još mali, slab i potisnut nedobronamernom i neefikasnom administracijom. Najbolji stručnjaci odlaze u inostranstvo, najbolji studenti takođe. S mukom se održavaju poslednji ostaci kulturnih aktivnosti. Na sve strane postoje znaci napetosti između starosedelaca i došljaka, sukob njihovih navodno suprotnih interesa. Socijalni nemiri su pred pragom, a možda i građanski rat.
 Time se dovode i pitanje temelji države Srbije, rezu i tati istorijske borbi i napora na ovom tlu i naša zajednička budućnost. kao i budućnost naše dece. Ono što je uz mnoge žrtve sticano dva veka može biti izgubljeno za dve godine ako sami ne izmenimo situaciju; postojeće političke i društvene snage su očigledno nesposobne za to.

Mi, međutim, verujemo u život i snage života na ovim prostorima. Verujemo u sebe. verujemo u našu decu. verujemo u stvaralačku snagu Šumadije i Srbije koja dobrim delom na njoj počiva.
Katastrofa koja nam se bliži svakako nije neizbežna; ona nema sudbinski ili istorijski karakter i prosta je posledica pogrešno vođene politike. Ta katastrofa se može i mora izbeći treznim i kritičkim sagledavanjem sadašnjeg stanja, stvaranjem programa koji bi zaustavili propadanje i započeli preporod, kao i stalnim trudom i radom koji su svojstveni našim ljudima.
Neko mora da kaže gde smo sada. Zašto smo tu gde jesmo, ko smo i kuda idemo, ali bez laži, bez praznog nacionalnog romantizma i, istovremeno, sa punim poštovanjem nacionalnog.

Zato osnivamo „Šumadijski pokret“, jedno društvo svih građana Šumadije - radnika, seljaka, intelektualaca, starosedelaca i došljaka, dakle svih nas - koje bi se brinulo za čuvanje i obnovu svih stvaralačkih mogućnosti ove kapitalno važne oblasti Srbije, koje bi iznelo konkretne programe ekonomskog, kulturnog i političkog preporoda i sprovodilo ih u delo kroz razne svoje aktivnosti, masovne, grupne ili individualne.
Nema više vremena za čekanje, pravi je trenutak za početak nečeg novog. Uvereni smo da bi nam u tome rado pomogli svi građani Šumadije kao i svi oni Šumadinci koji su otišli iz nje i koji bi da se vrate, koji su u svetu stekli uspeh, novac i znanja i jedno široko i tolerantno osecanje patriotizma,
Ovo društvo bi radilo, takođe kroz konkretne programe, na saradnji Šumadije sa svim drugim oblastima Srbije i šire, na uspostavljanju veza sa čitavim prostorom bivše Jugoslavije i Evrope čiji smo deo. Naša deviza mogla bi da glasi; „Šumadija se obraća svim ljudima dobre volje“.

Pluralisti smo, demokrati i verujemo u dijalog zasnovan na činjenicama i međusobnom uvažavanju. Zato član „Šumadijskog pokreta“ može biti svaki pojedinac koji želi da radi i stvara bez obzira na politička i verska ubeđenja i svoju nacionalnost, svako društvo, udruženje ili stranka koji u svom programu nemaju širenje nacionalne, verske ili rasne mržnje, dakle svi oni koji su okrenuti životu i budućnosti.
Ubeđeni smo da bi se tako, na delu i bez velikih reci, moglo postići pomirenje između svih delova društva medu kojima se šire veštački antagonizmi, a samo na formulisanju minimuma zajedničkih interesa koje diktira život u zajednici. Mi ističemo sličnosti, razlike među nama se podrazumevaju; mi smo za zaboravljanje starih sukoba i rasprava i za novi početak: mi smo za poštovanje zakona, ljudskih prava i legalno izabrane i demokratske vlasti u sistemu liberalnog parlamentarizma; mi smo za poštovanje prava pojedinca, građanina, stvaraoca modernog društva.
Članovi našeg Društva mogu,dakle, biti svi koji prihvataju naša Načela i koji su spremni da ih sprovode u delo, bez obzira da li pripadaju poziciji ili opoziciji, bez obzira na zanimanje, mesto stanovanja, bogatstvo ili školsku spremu.

Po našem mišljenju, Šumadiju sačinjava čitava oblast koja se nalazi između Zapadne i Velike Morave sa juga i istoka, i Save i Dunava sa severa. Ta oblast, srećom, nema nikakvih granica i otvorena je prema svima tako da nam se ne mogu prebaciti teritorijalne ili skrivene političke pretenzije.
U njoj se nalaze i gradovi kao što su Kruševac, Trstenik, Kraljevo, čačak, Valjevo, Kragujevac, Jagodina, Paraćin, Aranđelovac, Mladenovac, Gornji Milanovac, Topola, Smederevska Palanka, pa i Beograd; uže oblasti kao što su Pomoravlja, Gruža, Knić, Levač, Brankovina, Jasenica; mnoga velika i mala sela; sve u svemu dva do tri miliona stanovnika čiji ekonomski, kulturni i politički interes treba definisati i braniti.
Smatramo da bi bilo prirodno da sedište „Šumadijskog pokreta“ bude u Kragujevcu, a da čitava Šumadija bude premrežena nizom mesnih odbora i pododbora koji bi demokratski sarađivali; redovne i vanredne skupštine pokreta mogle bi se održavati svaki put u drugom gradu, kao i sve druge prateće manifestacije.

No comments:

Post a Comment